Методологија истраживања

Истраживање је спроведено у периоду март–мај 2025. на репрезентативном узорку од 1.200 грађана Montenegra старости 18–70 година. Користили смо комбинацију онлајн анкете (68%), телефонских интервјуа (22%) и лица у лице интервјуа у руралним подручјима (10%). Маргина грешке износи ±2,8%.

Кључни налази

29%

редовно верификује информације

63%

прима вести преко друштвених мрежа

47%

не зна шта је алгоритам препоруке

18%

критички оцењује извор информације

Генерацијске разлике у медијској писмености

Истраживање открива значајне генерацијске разлике. Испитаници старости 18–30 година показују виши ниво дигиталне медијске писмености, али нижи ниво критичне оцене извора у поређењу са старијим генерацијама. Грађани старости 50+ показују нижу дигиталну писменост, али виши степен поверења у традиционалне медије.

Парадокс montenegrinskog медијског простора је то да они који највише конзумирају дигиталне медије нису нужно и медијски писменији у смислу критичке процене извора. — Проф. Ана Крстовић, Универзитет Доња Горица, рецензент истраживања

Регионална поређења

У поређењу са сличним истраживањима у региону, Montenegrо показује ниже просечне показатеље медијске писмености у односу на Хрватску и Словенију, али веће од просека у Босни и Херцеговини и Северној Македонији. Недостатак систематске медијске писмености у образовном систему идентификован је као главни узрок.

Препоруке

На основу налаза, предлажемо следеће мере:

  • Увођење медијске писмености као обавезног наставног предмета у montenegrinskie школе
  • Развој државног програма дигиталне медијске писмености за одрасле
  • Подршка фактчекинг организацијама и образовним НВО
  • Обавеза медија да јасно обележавају спонзоровани садржај